Karate je doživotno traganje

U priči o jednom ostarelom mačevaocu govori se o fazama doživotnog vežbanja.  Na najnižem stadijumu, čak i ako neko vežba, nema pozitivnih rezultata, i on i svi drugi su na niskom nivou. U toj fazi, on nije ni od kakve koristi.

Na srednjem stadijumu, iako neko još nije ni od kakve koristi, on barem vidi nečije zablude i može da prepozna mane drugih vežbača.

Na gornjem stadijumu, neki od vežbača dolaze na svoje....ponosni su na postignuto....zadovoljani su  uspehom drugih, a takođe osećaju i tugu zbor tuđih nedostataka.... Na žalost, za mnoge ljude, ovo je završna faza.

Ali ako neko dostigne sledeći, najviši korak, on stupa na superiorni Put. Ako neko izabare da ide tim putem, konačno će doći do toga da vidi da u stvari nema kraja. On živi svoj život bez želje za vrednim uspehom, ne oseća želju za ponosom, i ne oseća potrebu da nekoga ponižava.

Lord Yagyu je rekao da on ne zna način kako pobediti ostale, ali da zna put kako da se postigne pobeda nad samim sobom – a to je da se danas bude bolji nego juče, i bolji sutra nego danas – vežbajući, i uopšte živeći na taj način dan za danom, celoga života......

Idući putem bez kraja, postajući danas bolji nego juče, a zatim bolji sutra nego danas – tokom celog života – prava je slika Puta Karatea....

G. Funakoši

Vi ste ovde: Home Rekli su... Karate je doživotno traganje