„Mač nikada ne sme da bude bezrazložno potegnut“ bilo je najvažnije pravilo u svakodnevnom životu samuraja. Bilo je suštinski važno za časne ljude da podnose stvari do krajnjih granica njihovih sposobnosti pre nego što krenu u akciju. Jedino ako je dostignuta tačka na kojoj situacija više ne može da se toleriše vađen je mač iz korica. To je bilo osnovno učenje japanskog bushido-a (Puta ratnika).
U karateu ruke i stopala mogu da budu smrtonosni kao oštrica mača. Zato princip da „nikada nije prvo udarac u karateu“ predstavlja proširenje osnovnog samurajskog principa da se mora izbegavati iskušenje upotrebe oružja. To podrazumeva apsolutnu potrebu strpljenja i uzdržavanja.
Princip se takođe može tumačiti i na način koji mu pridaje majstor Yasutsone Itosu, koji kaže:
„...kada je to potrebno, pojedinac ne bi trebalo da žali da položi svoj život za svog gospodara ili roditelje, hrabro se žrtvujući za opšte dobro. Ali karate nas uči da pravo značenje toga nije primena, boriti se sa neprijateljem jedan-na-jedan. Zato, u slučaju da vas oslovi siledžija ili vas izaziva agresivni problemdžija, vi biste trebali da izbegavate da započnete smrtonosni udar. Morate da se pridržavate osnovnog principa da je izbegavanje da drugoga ozledite svojim pesnicama i stopalima vaša prva briga“.
Čak i u slučaju nužde mora se izbegavati da se zada smrtonosni udarac. To može ličiti na vežbanje da udarite napadača unutrašnjom stranom mača pre nego sečivom. Izrazito je važno da date vremena protivniku da ponovo promisli ili da zažali zbog svojih postupaka.
Sa druge strane, ako okolnosti izvan kontrole uslovljavaju da vežbači moraju da preduzmu akciju, oni moraju da odgovore svim srcem i bez brige za život, dozvoljavajući svojoj umetnosti da pokaže bljesak, njihove najbolje sposobnosti. To je zaista pravi duh budo-a, i to predstavlja ispravni duh koji je iza drugog principa.
Mnogi propuste da shvate stvarni princip koji je iza drugog principa, tvrdeći da su svi budo principi zasnovani na principu prvog napada.
Jedino ako ste suočeni sa situacijom tako neizdrživom da je iscrpljena nečija mogućnost da je podnosi (ili da je dovede do kraja bez sukobljavanja), mač bi trebalo izvući iz korica, ili bi trebalo uperiti koplje u protivnika. To je stvarni duh budo-a. Ništa manje, u situaciji najgoreg scenarija, gde je borba neizbežna, ispravno je preuzeti inicijativu, i napasti pravovremeno da bi se postigla pobeda....
G. Funakoši