Bio jednom jedan kralj koji je rešio da nabavi petla za borbu, koji će biti nepobediv, pa je zamolio jednog od svojih podanika da obuči jednog petla za borbu, samo za njega. Čovek je počeo da obučava petla svim tehnikama borbe.

  Nakon deset dana kralj je upitao: "Da li je vreme da zakažem borbu za ovoga petla?"

  Trener je rekao: "Ne dolazi u obzir! Jeste da je on sada jak, ali njegova snaga je prazna, vreo vazduh. Kidiše sve vreme. Previše pada u vatru i nije dovoljno izdržljiv."

  Deset dana kasnije, kralj je opet upitao trenera: "Mogu li sada da zakažem borbu?"

  "Ne, ne! Još ne! On je još uvek previše žestok. Još uvek kidiše sve vreme. Kad god čuje nekog drugog petla da kukuriče, čak i u susednom selu, on se razbesni i poleti da se bije."

  Nakon još deset dana obuke, kralj je već počeo da gubi strpljenje: "Jel može sada?"

  Trener je odvratio: "Pa, sada više ne pada u vatru, drži se hladnokrvno kada čuje nekog drugog petla da kukuriče. Držanje mu je dobro, naučio je da čuva snagu. Prestao je da kidiše sve vreme. Kad ga čovek pogleda, nije čak ni svestan njegove ogromne energije i snage."

  "Možemo li onda da krenemo sa borbama?" - upita kralj, sve trljajući ruke.

  Trener je rekao: "Možda."  

  Potom kralj naloži da se okupi mnoštvo petlova za borbu sa svih strana i takmičenje otpoče. Ali, nijedan se nije usudio da priđe kraljevom petlu. Svi su od njega bežali u paničnom strahu. Tako on nije ni morao da se bije.

  Petao za borbu postao je neprikosnoveni vođa. On je prevazišao svoj tehnički trening. Posedovao je neverovatnu energiju, ali je ona bila sva u njemu, nije je pokazivao. Tako, pošto se njegova moć zadržala u njemu, drugi petlovi nisu imali izbora nego da se poklone njegovom mirnom samopouzdanju i neispoljenoj snazi.

Priču ispričao Mišocu - učenik Lao Cea