Svešću upravljati ćijem nazvano je snagom.
Tao te đing, gl. 55
Izraz ći kung čine dva karaktera od kojih prvi (ći) doslovno znači „vazduh“ ili „dah“, a u okviru kineske tradicionalne medicine podrazumeva „životnu energiju“. Što se tiče drugog (kung), često se prevodi kao „kultivacija“ ili „rad“, a uključuje i odrednice kao što su „vežbanje“, „veština“, „majstorstvo“ itd. Te dve reči sastavljene zajedno odnose se na sistem ili sisteme kultivisanja i uravnotežavanja životne energije u čoveku zarad dobrog zdravlja i sveukupnog blagostanja.
Uslovno rečeno, postoje pokretni i nepokretni sistemi ći kunga, ali svi bez razlike uključuju tri međusobno zavisna procesa: regulisanje telesnog položaja, uravnotežavanje disanja i uspokojavanje uma. Zavisno od sklonosti, čovek može da se opredeli za dinamičke ili statične vidove ći kunga; ili da ih upražnjava uporedo.
Danas postoji šaroliko mnoštvo tih spletova vežbi starijeg ili novijeg datuma koja se mogu videti na youtube-u. Od pokretnih vidova sigurno je najstariji pa tuan đin, te formalne vežbe tri kineska borilačka sistema (sjing-ji ćuan, thai-đi ćuan i pa-kua čang). Naravno njima je teško ovladati bez odgovarajućeg učitelja.
Statični vidovi se čine daleko privlačnijim onima koji nisu naklonjeni bilo kakvom fizičkom naprezanju. Ći kung iliti „rad na energiji“ može se izvoditi u sedećem, stojećem ili ležećem položaju. Zastupljene su različite varijacije sedenja, stajanja i ležanja. Na osnovu šturih uputstava o pravilnom držanju tela ili disanju, čovek može samostalno da se upusti u tu avantura duha i tela, ali vrlo brzo će otkriti da je u toj naizgled jednostavnoj vežbi glavni problem njegov um; kako se s njime izboriti tokom dugovremenskog nepomičnog sedenja, stajanja ili ležanja u trajanju od sata ili duže od pomoći vam ne mogu biti saveti ni najvećih učitelja. Do tog dragocenog iskustva s blagodarnim posledicama vinućete se samo posredstvom svakodnevnog nepopustljivog vežbanja.
Na liniji s rečenim, za potrebe vežbača šoto-kaija citiraćemo odlomak Seiza iz Egamijeve knjige KARATE-DO, Više od tehnike:
„Seiza je jedan od prvih problema s kojima se susreće početnik. Ipak, nadam se da ćete znati da cenite značaj takvog sedenja po vežbanje karate-doa. Tu reč je nemoguće prevesti doslovno na neki strani jezik, ali suština bi se mogla svesti na sedenje s pravom kičmom i čistog uma u prijatnom okruženju, odnosno na tihovanje.
U dođou je dozvoljeno da se sedi s malo razmaknutim kolenima, ali u svečanoj prilici trebalo bi da su čvrsto sastavljena. Žalosno je da se seiza ponekad koristi kao oblik kazne. To je potpuno pogrešno.
Taj tip sedenja možete početi da vežbate tako što ćete prvo maksimalno raširiti kolena, a zatim ih postepeno približavati. Smisao vežbe shvatićete pomoću učestalog ponavljanja, pa ću se uzdržati od dodatnih objašnjenja.
Najvažnije je da leđa držite pravo. Ramena ne bi smela da su povijena, a brada isturena. Trebalo bi da stvorite osećaj kao da visite na zategnutom konopcu koji vam ni za dlaku ne dozvoljava da povijete leđa. Nikad ne biste smeli da budete napeti. Vrh nosa trebalo bi da se nalazi u vertikalnoj liniji s pupkom. To je idealna fizička forma sedenja u seiza.
Sedite mirno, bistrog i očišćenog uma. U te svrhe trebalo bi da odaberete čisto i tiho mesto jer će vam buka, što je sasvim razumljivo, smetati. Dakle, odaberite mirno mesto, a zatim sedite spokojno i prave kičme. Nemojte potpuno da sklopite oči. Biće od male koristi ako počnete da maštate ili utonete u dremež.
Vežite pogled za jednu tačku približno na metar od sebe, ali nemojte da zurite. To može da zvuči paradoksalno, ali cilj nije da gledate napolje nego u samog sebe. (Jedan od načina da se ostvari koncentracija, rasteraju isprazne misli i izazove spokojstvo jeste vezivanje pažnje za neku tačku u sebi.)
Isprazne misli koje će na samom početku verovatno navirati u svest, s vremenom će nestati. Istina, one mogu ponovo da izrone, ali na kraju će potpuno iščeznuti. U tom trenutku um je postigao zavidnu mirnoću i čistotu. Trebalo bi da nastavite vežbanje sve dok se ne osposobite da u seiza sedite oko sat vremena.“
