Čuveni majstor mačevanja iz 16. veka Tsukahara Bokuden jednoga dana je odlučio da proveri sposobnost svoje dece. Prvo je odlučio da testira svog najstarijeg sina, koji se zvao Hikoshiro, u njegovoj sobi. Kada je Hikoshiro pokušao da otvori vrata, primetio je da se otvaraju teže nego obično, i pipajući duž vrha gornje ivice vrata rukom, pronašao je i sklonio težak drveni naslon za glavu koji je tu bio stavljen. Pošto je izašao iz sobe, vratio ga je na istio mesto, gde ga je i pronašao.

Bokuden je tada stavio na proveru svog drugog sina, Hikogora. Kada je Hikogoro, ništa ne sumnjajući, gurajući otvorio vrata, držač za glavu je pao, ali ga je on brzo uhvatio, i vratio ga je na prvobitno mesto.

Tada je Bokuden pozvao svog najmlađeg sina Hikorokua. Kada je Hikoroku, koji je prevazišao svoja dva starija brata u tehničkom umeću, snažno gurajući otvorio vrata, držač za glavu je pao i udario ga je u članak. U refleksnoj akciji, Hikoroku je izvadio mač iz korica i presekao je naslon za glavu na pola, pre nego što je pao na tatami.

Bokuden je rekao svojim sinovima: „Hikoshiro, neko ko bi prošao naš metod mačevanja bi bio kao ti. Ako se budeš naporno vežbao i ako ne odustaneš, možda ćeš jednog dana dostignuti nivo svog najmlađeg brata. Hikoroku, ti ćeš sigurno u budućnosti da prouzrokuješ propast ove kuće i osramotićeš ime svog oca. Ja ne želim da imam nekoga tako nerazumnog u ovoj kući“. I time se odrekao Hikorokua.

Priča pokazuje princip da su u borilačkim veštinama umne  sposobnosti mnogo važnije od tehnika. Prve se moraju izdići iznad drugih.

G. Funakoši